Rujne, bele, zlatne zore – opsesija pesnika od pamtiveka do danas. Ista tema inspirisala je i brojne kompozitore, a ovaj program predstavlja neke od najlepših muzičkih posveta rađanju sunca.
Sibelijusova Noćna vožnja vodi kroz mračnu severnu noć sve do jutra, a Britnova Četiri interludijuma iz opere Piter Grajms slikaju morske scene od mirne jutarnje pučine do oluje.
Štrausova Alpska simfonija, odražava veličanstvenost ovih remek-dela prirode. Za izvođenje ove monumentalne kompozicije, orkestar broji više od 100 muzičara, uz neobične instrumente poput mašine za vetar, hekelfona i glokenšpila.
Nesumnjivo najveći finski kompozitor, Jan Sibelijus (1865-1957) kroz čitav XX vek bio je predmet kontroverzi i sukoblјenih mišlјenja muzičkih profesionalaca. Maler je, na primer, njegovu muziku opisao kao obični kič, začinjen izvesnim nordijskim orkestarskim finesama, kao sa prstohvatom nacionalnog sosa. I pored brojnih kritika, Sibelijusov uspeh kod publike nikada nije bio doveden u pitanje. Kompozitori koji su stvarali u XX i XXI veku poput Mortona Feldmana ili Magnusa Lindberga su, pak, imali veoma visoko mišlјenje o njegovoj muzici. Vizionarski aspekti Sibelijusove muzike, naročito izuzetno jedinstvo muzičkih elemenata i izvrsno rukovanje velikim formama, pomogli su mu da osigura jedan od najređih kvaliteta dodelјenih popularnih kompozitora – uvažavanje stručne javnosti.
U Sibelijusova najpoznatija dela ubrajaju se sedam simfonija, Koncert za violinu i orkestar, i nekoliko tonskih poema, sa Finlandijom kao najpopularnijom. Jedno od ne tako često izvođenih ali stilski ujednačenih, izražajnih i duboko potresnih dela, svakako je Noćna vožnja i svitanje.
Delo je nastalo 1908. godine, a kao inspiracija su kompozitoru poslužila dva izvora: poseta rimskom Koloseumu i doživlјaj spektakularnog izlaska sunca tokom vožnje sankama od Helsinkija do Kerva. Premijera je doživela loše kritike i gotovo čitav naredni vek provodi u grupi njegovih najmanje cenjenih dela. Poslednjih godina se sve češće nalazi na repertoaru dirigenata koji uviđaju uzbudlјiv karakter i psihološko bogatstvo kompozicije.
Četiri morska interludijuma odlomak su iz opere Piter Grajms, dela koje je njegovog autora Bendžamina Britna (1913-1976) na međunarodnom nivou pozicioniralo kao vodećeg britanskog kompozitora svoje generacije, i direktno uticalo na preporod engleske opere. Opera Piter Grajms je premijerno izvedena 1945. godine u Londonu, a danas se smatra delom standardnog internacionalnog repertoara. Četiri morska interludijuma štampana su posebno i često se izvode koncertno, u vidu četvorostavačne orkestarske svite s naslovima: Zora, Nedelјno jutro, Mesečina i Oluja.
Simfonijske poeme Riharda Štrausa (1864-1949), nastale tokom poslednje dve decenije XIX veka, donele su zlatni period razvoja ovog žanra. Don Žuan, Vesele dogodovštine Tila Ojlenšpigela, Tako je govorio Zaratustra, Don Kihot i Život junaka pronašle su svoje stalno mesto na koncertnom repertoaru. U godinama koje su sledile, Štraus se okrenuo žanru opere. Kao predah, 1915. godine, napisao je poslednju u nizu koja po izvođačkom aparatu, ali i konceptu, prevazilazi sve druge do tada napisane simfonijske poeme. Ovo monumentalno delo (originalno zamišlјeno za preko 120 muzičara) u jednom stavu sastavlјeno je od 22 nanizana odseka. Kroz muziku, inspirisanu divnom prirodom, možemo pratiti planinarenje po Alpima, koje obuhvata vremenski period od izlaska sunca, do ponovnog dolaska noći. Sličnu avanturu Štraus je kao dečak doživeo kada se, zbog oluje, grupa planinara u kojoj se nalazio, izgubila u silasku sa planine. Iz prvih skica koje datiraju iz 1899. godine, izraslo je delo širokih razmera koje prati narativni sadržaj. Iza njega se krije gigantska listovska simfonijska forma sa elementima uvoda, početnog alegra, skerca, laganog stava, finala i epiloga. Kao osnovni kompozicioni princip dominira tonsko slikanje.
Iz misterioznog početka zvukova tamne noći rađa se planinska tema, koja će se često sretati u dalјem muzičkom toku. Dolazak dana koji preovladava nad noći je obeležen svetlim tonalitetom i uzlaznim motivom, kojim se u formalnom smislu završava uvod. Uspon na planinu donosi dva nova motiva, marševski i fanfarni, opisujući opasnosti na takvom putovanju, u čijoj se dalјini čuju zvuci lovačkog veselјa. Ulazak planinara u šumu obojen je tamnijim instrumentalnim bojama, pri čemu se tek povremeno čuje zov ptica. Lutanje kraj potoka donosi početak novog formalnog odseka – razvojnog dela – gde dominiraju kaskadne figure, dok je Vodopad primer brilјantne instrumentacije. Kroz pastoralne prizore livada i pašnjaka čuju se zvuci kravlјih zvona, jodlovanja, pa i blejanja ovaca, stvarajući jaku muzičku i vizuelnu sliku planinskih prizora. Put ka vrhu postepeno postaje sve opasniji, pa je i muzički jezik zaoštreniji. Motiv vrha je reminiscencija na Štrausov početni motiv iz Tako je govorio Zaratustra, u pasažu koji postaje centralni odsek dela, sa panoramskim prizorom pred očima auditorijuma. To je istovremeno i dramaturška kulminacija, koja se u Elegiji produžava u lirsku kulminaciju, zatišje pred dolazeću oluju, kada se orkestar prikazuje u maksimalnom sastavu. Zvucima munja, gromova i jake kiše pridodati su i različiti zvučni efekti koje je kompozitor predvideo za izvođenje. Posle kiše, na kraju dana, polako se pomalјa sunce. Sa ovim, završnim delom simfonijske poeme, postepeno utihnjuju zvuci čiste prirode, koja se priprema za kraj burno provedenog dana i ponovo ulazi u noć.
Na prvom kompakt disku klasične muzike na svetu koji je Dojče Gramofon izdao u komercijalne svrhe, 1983. godine, nalazi se upravo snimak Alpske simfonije, koji je snimila Berlinska filharmonija predvođena Herbertom fon Karajanom.
Beogradska filharmonija je prvi put izvela Alpsku simfoniju 1984. pod upravom Hansa Grafa, a nakon toga 2013. godine, kada je za dirigentskim pultom stajao tadašnji šef-dirigent Muhaj Tang. Potom je na otvaranju sezone 2017/18, Gabrijel Felc izveo na svom prvom koncertu na poziciji šefa-dirigenta našeg orkestra.
Danica Maksimović
